Petak, Jul 01, 2011
Treći mandat
Ushićeni ljubavnom pismom Sonje Liht redakcijski komentar u „Danasu“ od vidovdanskog utorka glasi: novembra 2006. proglasen novi ustav koji mu [Borisu Tadiću] omugućio jos dva petogodisnja mandata. Prvi je poceo da trosi februara 2008. [...] Drugi dolazi na red 2013. Ajde da pogledamo ovu stvar bez seksualnog uzbudjenja koje ocito dolazi nekim cim se spominje predsednicko ime. Jer nije sve bas toliko jednostavno.
Ima stvari o kojima se u srpskim medjima ne prica. Ima dosta toga sta se kaze protiv Tadića i Demokratske stranke, ali ima i toga sta bi se moglo reci a nikako da se kaze.
Niko se na primjer ne pita sta će raditi Tadić 2013. godine nakon zavrsetka svog predsednickog mandata. Godinu i po dana pre izbora nema nikakvog pokusaja da se u javnosti kreira njegovog naslednika iz redova DS-a. Niko ne sme ni da suska o Tadićevom trećem mandatu, protivustavnom, ali mogućim budući da je prvi put postao predsednikom nepostojeće već drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Zasto ga nijedan novinar, evo, Svetislav Basara na primjer, nije pitao kakvi su mu planovi?
Zakon o Predsedniku Republike glasi da Niko ne może vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat. Mada većina ljudi je uverena da je Tadić predsednik od stvorenja sveta i da će predsednikom ostati zauvek trenutno se blizi kraju njegov drugi mandat. Treći mandat moze da mu omogući opasno igranje sa ustavom u stilu njegovog idola Vladimira Vladimirovica P.
Samo da se setimo da je Srbija samostalna od 2006. godine sta znaci da je pola predsednickog mandata od 2006. do 2008. Boris Tadić bio predsednik Srbije, sta bi znacio da sad je njegov drugi mandat, istina je da prvi puni, ali slovo zakona je tu vrlo jasno. Naravno nije sad nikakav problem da se zaposli strucnjake za ustav koji će tu situaciju da interpretiraju u korist Demokratske stranke i da se uspava eventualne brige gradjana koristeći uvek poslusne medije, ali ljudi, treći mandat? Meni sad postaje jasna cuvena crna lista Rusije na koju je Srbija stavljena jer se ona ocito kreće u pravcu Belorusije i omiljenog Azerbejdzana!
Apsurd na koji niko ne skreće paznje gradjana imamo već danas. Tadić je naime jedini predsednik drzave u Europi koji je istovremeno predsednik politicke stranke. Bilo je tu jos slucaj kosovskog predsednika Fatmira Sejdiu, koji je ipak posle odluke Ustavnog suda podneo ostavku na mesto predsednika drzave i ostao je na funkcji predsednika Demokratskog saveza Kosova (LDK). Zasto toliko mu se navodno suprostavljajući naprednjaci nisu nikada ulozili zalbu Ustavnom sudu?
To su pitanja na koje nemamo odgovora. To su rasprave koje bi trebale biti pokrenute odmah, pre nego sto će Tadić postati po treći put predsednik a nakon toga „nacionalni lider srpskog naroda“.
