Alisa u zemlji cuda

Brend

Da me neko pita za najomrznutiju srpsku rec, koja doduse nije ni srpska, rekla bih bez trenutka zbunjenja „brend“.

Rec ova dolazi na red u srpskim medijima zajedno sa festivalom „Exit“. Kazes „Exit“ odmah kreće prica: to je nas brend, peti (ili koji već) najveći festival na svetu, imamo taj „Exit“, pa imamo Gucu, pa je Beograd proglasen najboljim gradom za provod na svetu.

Da vam otkrijem jednu veliku tajnu: svi ti sjajni brendovi su poznati samo Srbima.

Stranci kad dolaze u Srbiju ne dolaze na splavove i retko kad samo na festivale, nego dolaze da se slikaju na tlu bombardiranih rusevina. Svaki krivo parkiran auto im je dokaz divljastva, svaki covek koji mirno ispija kafu im je dokaz da „ipak zive kao normalni ljudi“. Nece ovde puno pomoci ni najveće oruzje ministarstva odbrane Novak Djoković: kao prvo on je individualnost, covek koji igra tenis u svoje ime a ne u ime „naroda“, kao drugo mlad je, mlad je i njegov uspeh, daleko mu do iskustva ovih koji su doveli do postojanja takvih, poznatih na celom svetu, srpskih „specialiteta“ kao sto su Srebrenica, opsada Sarajeva ili Kosovo (i ne mislim tu na kolevku srpske drzavnosti).

Apsolutno ne kazem da su stranci u pravu, daleko od toga, ali, bez obizra koliko se srpske medije trudile da vas u ovom periodu uvere u nesto drugo, takve su cinjenjce i toga bi trebali ostati svesni svi: i ovi iz Exita i ovi iz Guce. 

I to je to, odoh ja na godisnji, vidimo se krajem avgusta!

Treći mandat

Ushićeni ljubavnom pismom Sonje Liht redakcijski komentar u „Danasu“ od vidovdanskog utorka glasi: novembra 2006. proglasen novi ustav koji mu [Borisu Tadiću] omugućio jos dva petogodisnja mandata. Prvi je poceo da trosi februara 2008. [...] Drugi dolazi na red 2013. Ajde da pogledamo ovu stvar bez seksualnog uzbudjenja koje ocito dolazi nekim cim se spominje predsednicko ime.  Jer nije sve bas toliko jednostavno.

Ima stvari o kojima se u srpskim medjima ne prica. Ima dosta toga sta se kaze protiv Tadića i Demokratske stranke, ali ima i toga sta bi se moglo reci a nikako da se kaze.

Niko se na primjer ne pita sta će raditi Tadić 2013. godine nakon zavrsetka svog predsednickog mandata. Godinu i po dana pre izbora nema nikakvog pokusaja da se u javnosti kreira njegovog naslednika iz redova DS-a. Niko ne sme ni da suska o Tadićevom trećem mandatu, protivustavnom, ali mogućim budući da je prvi put postao predsednikom nepostojeće već drzavne zajednice Srbije i Crne Gore. Zasto ga nijedan novinar, evo, Svetislav Basara na primjer, nije pitao kakvi su mu planovi?

Zakon o Predsedniku Republike glasi da Niko ne może vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat. Mada većina ljudi je uverena da je Tadić predsednik od stvorenja sveta i da će predsednikom ostati zauvek trenutno se blizi kraju njegov drugi mandat. Treći mandat moze da mu omogući opasno igranje sa ustavom u stilu njegovog idola Vladimira Vladimirovica P.

Samo da se setimo da je Srbija samostalna od 2006. godine sta znaci da je pola predsednickog mandata od 2006. do 2008. Boris Tadić bio predsednik Srbije, sta bi znacio da sad je njegov drugi mandat, istina je da prvi puni, ali slovo zakona je tu vrlo jasno. Naravno nije sad nikakav problem da se zaposli strucnjake za ustav koji će tu situaciju da interpretiraju u korist Demokratske stranke i da se uspava eventualne brige gradjana koristeći uvek poslusne medije, ali ljudi, treći mandat? Meni sad postaje jasna cuvena crna lista Rusije na koju je Srbija stavljena jer se ona ocito kreće u pravcu Belorusije i omiljenog Azerbejdzana!

Apsurd na koji niko ne skreće paznje gradjana imamo već danas. Tadić je naime jedini predsednik drzave u Europi koji je istovremeno predsednik politicke stranke. Bilo je tu jos slucaj kosovskog predsednika Fatmira Sejdiu, koji je ipak posle odluke Ustavnog suda podneo ostavku na mesto predsednika drzave i ostao je na funkcji predsednika Demokratskog saveza Kosova (LDK). Zasto toliko mu se navodno suprostavljajući naprednjaci nisu nikada ulozili zalbu Ustavnom sudu?

To su pitanja na koje nemamo odgovora. To su rasprave koje bi trebale biti pokrenute odmah, pre nego sto će Tadić postati po treći put predsednik a nakon toga „nacionalni lider srpskog naroda“.

Cveta ljubav na Vidovdan

Aleksandar Vucić to neće priznati ali ima jedan san. Ne, niste pogodili, nije rec o Kosovu.

Naime, Aleksandar Vucić bi voleo da bude novinar jednih Novina. Njegove osećaje prema Novinama rodile su se u mukama kao većina velikih ljubavi. Bilo je neslaganja, ostrih sporova, cak i uvreda. Novinama Vucić nikad nije bio privlacan, kao, lep je momak, ali stalno u losem drustvu. Ako ne sa Delijama, onda sa Seseljem, pa sa Nikolićem i stalno se uvali u neke probleme, tuce, menjanje naziva ulica, bedzevi, strajkovi.

Vuciću je bio dobro poznato da Novine navijaju za drugi tim, ali nikako da naredi srcu sta da oseća. Mucio se jadnik par godina, nije nalazio reci da kaze Novinama sta mu je u dusi.  

Sa pomoću mu je dosao besplatni prostor platnih letaka „Danas“ gde je Vucić objavio clanak. „Licni stav“ bio je na prvi pogled uperen protiv Predsednika ali ko ume da cita izmedju redova shvatio je: Aleksandar Vucić je uvek je sanjao da radi za e-novine, samo, jadan, ne zna da pise. I tako smo drugi dan za redom umesto obicne kolumne dobili otuznu deklaraciju neostvarene ljubavi.

Letke

Jos jedan hvalospev Predsedniku posvetila je u Sonja Liht. Ukratko, po misljenju gdje Liht u kurcu smo, ali moglo je biti jos gore.

Srbija nije naprimjer potpuno izolovana. Ima jos nekih dogadjaja kojih nije bojkotirao ni Predsednik ni Vuk Jeremić.

U Srbiji nema autokratije. Mozemo da glasamo, ne kao u Severnjoj Koreji gde nema ni toga.

Srbiju nisu potpuno preuzeli tajkuni. Istina je, to i gdja Liht potvrdjuje, prezuzeli su je u velikoj meri, ali nesto slobode su ostavili drugima. Naprimjer ja sam jutros neometano usla u vlasnistvo „Danasa“ i mogla te budalastine procitati.

I prvi put u zivotu sam platila za izborne letke.

Povratak otpisanih

Biće par meseci da nisam videla Vojislava Kostunice. Dok ga nisam cula danas na glavnom odboru DSS nisam ni znala koliko mi je falio.

Evo Vam dve (iz celog mora prekidanog nakon svake tacke urednim aplauzom) zlatne misli koje, kako bi rekli runzni eurofanatici, made my day:

"Kosovo pripada nama jer je nase."

"Republika Srpska treba da bude primjer Srbiji."

Prava klasika Demokratskog Srpskog Stranackog humora.

Srpski kompleks

Tadeusz Konwicki, izvrsni poljski pisac, osamdesetih godina proslog stoljeća napisao je nista manje izvrsnu knjigu „Kompleks polski“ u kojoj se na dosta odlucan nacin raspravlja sa vecitim kompleksom Poljaka koji jos ne veruju da je ravnopravni medju drugim europskim narodima. Da problem stvarno postoji imali smo priliku videti prosle nedelje kad je na svojoj stranici na Fejsbuku engleski pevac James Blunt stavio sliku neke rusevine i potpisao je kao „Moj hotel u Poljskoj“. Nakon te tipicno engleske sale usledila je burna reakcija besnih internauta koji su svojim komentarima blokiralu Bluntov sajt vredjajući ga na sve moguće nacine.

Ali nista je taj kompleks Poljaka ako ga uporedimo sa kompleksem Srba, jasno izrazenim nakon toga kad je Chelsea Hendler, zavisno od novina koje citate, ismejala Srbiju, vredjala Srbe ili cak je ona voditeljica emisije „Čelzi Lejtli“ u kojoj američki komičari brutalno vređaju Srbe i državni vrh Srbije (emisiji koja je inace u celosti posvećena ismejavanju hrabrog balkanskog naroda). Nazvala je Sutanovca boljsevikom, rekla je da su Srbi genocidni, zakljucila da je Srbija zemlja sramote i razocaranja!, besne nocinari sirom Srbije.

Ugledni novinar ugledne televizje „Prva“ Ivan Ivanović rekao je o tres komicarki tres televizije: Trebalo bi je obavestiti da je njena vlada bombardovala porodiliste u Srbiji! Ugledni dnevni list „Kurir“ salje jadnoj Celsi poruku „Uci od Srba“ citirajući svoje citaoce: Svi znaju da na svetu postoje dve vrste ljudi, oni koji su Srbi i oni koji bi zeleli da su Srbi i Recite joj da se zahvali Nikoli Tesli sto je onlajn. Nista manje ugledi list „Alo!“ odusevljen je odgovorm ministra Sutanovca koje je za nokaut udarac potegao najjače srpsko oružje - Glavu gore, idemo dalje, ako već ne znaju ko su bili Tesla, Pupin, Milanković ... naučiće ih Novak Đoković! 

Celu ovu buku izazvala je jedna recenica: da je u Srbiji bio pocinjen genocid, nepravedni stereotip kako to kaze za „Danas“ bivsi ambasador Srbije u Vasingtonu Ivan Vujacić: [... ]su ti stereotipi o nekim narodima i drzavama „normalna“ pojava i kod nas. Da se sad zadrzimo bas na toj reci.

Stereotip je po Vikipedji u društvenim znanostima pojam se koristi za shematski, pojednostavljen i teško promjenjiv odnos prema nekome ili nečemu. Izraz je nastao u periodu javljanja i razvoja rasnih, etničkih, vjerskih i socijalnih netrpeljivosti. U osnovi stereotipa nalazi se pogrešna i neopravdano široka generalizacija.

Salila se Chelsea i njeni saradnici koliko god zeleli, u Srbiji je iste stvari svakodnevno i potpuno ozblijno izgovarala Miljana Baletić, Srbija je drzava koja je doprinela znacajnom smanjenju populacije Balkana (ako to već ne zelite nazvati genocidom) i Srbija jeste jedna objektivno zaostala zemlja. Većina ljudi u Srbiji je toga na neki nacin svesna i stoga ostra reagovanja na glupu salu. Jer genocid uopste nije smesni. Posebno kad ste vi krivi.

Postovnjaci

Neverovatne stvari se dogadjaju u poslednje vreme na televiziji B92.

Juce je to bilo covek sa bedzom sa Seseljem koji mase nekom slikom iz gej parade sa transparentom „Smrt drzavi” i pita: da li je europski? Evo kako su nam radikali postali borci za europske vrednosti koji smatraju da je degutantno da se neko ovim vrednostima suprostavlja.

Promena, mada neverovatno brza, ukljucuje niz drugih stvari. Naime, radikali su sad protiv neukusnih i vulgarnih manifestacija. Zaboravite na zajednicke uzvike „Noz, zica, Srberenica“, „Ubij Siptara“ i slicne. Nikad vise narodne umetnosti u vidu slika „srpskih junaka“. Neće vise biti odrzan nijedan hepening sa paljenjem zastava i lutaka. Od sada samo postovanje drugih, postovanje manjina, postovanje većina, postovanje drzave, postovanje zakon, postovanje europskih vrednosti. Ukratko, doslo je vreme Srpske Postujuće Stranke.

Postovnjacima neće naravno biti predsednik Vojislav Seselj. Toliko je covek vulgaran da moze biti vodja jedino homoseksualaca.

Propaganda

NATO ubija bebe!, obavejstava nas tabloid „Alo!”.

 Zna se da je iskljucivo zbog toga NATO stvoren, uostalom to i pise u sevrno-atlanstkom ugovoru „NATO je odbrambeni savez koji ima za svrhu ubijanje dece“. Bolje naravno da je deca srpska, mada ni korejska, ni vjetnamska, a sad ni libijska im nije mrska. Da se samo prisetimo istorije alijanse: banjalucke bebe, bombardiranje SRJ u potrazi za decom da spominjemo samo najspektakularnjije akcije koje je preduzeo savremeni Irod.

Nisam je neka obozavateljica NATO-a da bude jasno. U stvari, boli me briga za NATO, to je nesto sto smo nasledili iz hladnih vremena hladnog rata, nesto cemu danas fali svrha postajanja i sto trazi da opravda cinjenicu da nije ukinuto. Dobre ili lose donosilo odluke, borilo se za naftu ili demokraciju, ljudi: NATO nikada nije planirao da ubija decu! Znam, 10 godnia vam je Milosević govorio, evo NATO-a, dolazi da nam gadja decu, ali pobogu, slucajne zrtve bombardiranja bile su slucajne, ne „slucajne“. Ako vas ne uverava dobra volja zapovednika trebali bi vas uveriti marketinski razlozi.

Predsednicki wishful thinking

Ponavlja Predsednik kao mantru svaki put kad zatece u svojoj blizini nekog novinara (mada ne bi me cudilo da i zeni u krevetu kaze istu stvar) da Kosovo nije uslov za Europsku Uniju. Stvarno veruje u to ili misli da ako će nesto stalno ponavljati to će se i dogoditi nije mi jasno. Jasno je jedno, evo, biću prva da to kazem Srbima: KOSOVO JESTE USLOV ZA EUROPSKU UNIJU.

Toliko se u medjima prikazivao Serza Bramerca da su svi poceli verovati da cim se resite vecitog begunca Ratka Mladića lideri eurospkih drzava će pasti na kolena ispred hrabro ispunjajućih uslove Srba da im ponude clanstvo u EU. Mozda cak i pre Hrvatske, toliko su im momci mili. Dan nakon uhapsenja Mladića vlast je pocela sa pricom o Gorane Hadziću i losim Europljanima koji su ga sad izvukli ispod tepiha gde se lepo sve ove godine skrivao da vam kvari praznik. Ja sam tog istog dana, ocito za razliku od srpskog politickog vrha, procitala komentare u najvećim europskim novinama. Evo primjera cuda koje sam nasla.

Jacek Pavlicki, novinar poljske „Gazete Wyborcze“, najuglednjih novina drzave koja upravo sada predsedava Europskom Unijom pise: Mesto Srbije je na Zapadu. U interesu cele Unije, a isto tako i Poljske, jeste da se ona nadje u Uniji. Idući prema njoj Srbija mora se jos pomiriti sa nezavisnosću Kosova.

Ian Traynor za „The Guardian“: Razgovori će biti dugi. A Srbija neće moći da je zavrsi i da se prikljuci EU dok tvrdi da je Kosovo njeno.

Dalje, u spanskom (Kakvo razocaranje! Spanja, ona zemlja slobode koja nije priznala nezavisnost Kosova!) „El Pais“ Ricardo Martinez de Rituerto: Saradnja Beograda sa Trubunalom i izrucenje Mladića bio je jedan od uslova za ulazak Srbije. Ali stvar ne bude lako resena ako Srbija i Kosovo ne uspostave dobrosusedskih odnosa. Tek kad prevazidju ove prepreke otvoriće se proces intagracije koji će trajati godinama.

Iste novine citiraju Guido Westerwelle, nemackog ministra inostranih poslova, koji je reakao da pored uhapsenja Mladića Srbija mora da resi probleme u komsiluku, misleći na Kosovo.

Za francuski „Le Monde“ komantar napisala je sama sefica europske diplomatije Catherine Ashton: Ocekujem da predsednik Tadić pokaze istu hrabrost i velikodusnost u vezi sa jos slozenijim pitanjem Kosova. Znam da ima dobre volje u Pristini.

Primjera slicnih komentara ima vise i sada, kad je problem Mladića resen, biće ih jos. I koliko god nas Predsednik pokusava uveriti da bolje od Europe zna sta Eurpoa zeli cinjenice ostaju iste. Da to, u predsednickom stilu, ponovimo: KOSOVO JE USLOV ZA EUROPSKU UNIJU.

Toaletni papir za odabrani narod

Upravo sam zavrsila citati zitje Predsednik koje je za „Status“ sastavio Svetislav Basara. Nekada pisac i novinar, odlucio je da promeni profesiju i postao je slavitelj lika i dela najvećeg Srba nasih vremena. Zahvaljajući tome dobili smo 20 stranica toaletnog papira zaista visoke kvalitete, ali nazalost pretvrdog za nase plebejske dupeta.

Tu je pre svega Tucko. Tucko je jedan od stvoritelja moderne drzave Srbije. Treći stub unutrasnje politike Andrićevog venca. Veliki protivnik ruznih radikala i ljubitelj lepog Predsednika. Nismo dosad bili svesni njegovog uticaja na nase zivote. Toliko je on velik da nas Predsednik pozdravlja sa tri prsta: jeden za Krstića, drugi za Sapera, treći za Tucka.

Takodje, tu je „drugaciji pristup“ koji je naveo Predsednika na „nekonvencionalne intervencije“ koje su dovele do „racionalizacije politike“ i stvorile „drugaciju politicku kulturu“. To je sigurno jedno od najboljih objasnjenja politickih promena u Srbiji nakon 2000. godine koje od sada ce sigurno biti predavano na svim većim fakultetima sirom sveta.

Bilo je i kontroverza, ali je mudar Predsednik, dobro znajući da samo sloga Srba spasava, znao kako da je ublazi. „Ali nemoj sad da pomenes neke ljude bliske, iz mog zivota i mog detinjstva, molim te. Jer, moraću odmah da ih branim“ rekao je a suocen sa ovom mudroscu Basara odmah je umunkuo. Uostalom: „Ti to dobro znas kao psiholog“ (blagoslavljen Basara da se ovako direktno moze obraćati predsedniku), na sto je dobio odgovor:  „Mogu, kao psiholog, da kazem.“

I dalje u tom tonu. 

Lepo vam se momci pricao uz kafu, ali zar bas stavrno morali ste nas s tim pricama upoznati? 

Debata

Ima na internetu snimku debate izmedju Zorana Djindjića i Vojislava Seselja iz 1998 godine.

Setim se je svaki put kad se sreće „prva“ i „druga“ Srbija. U zadnje vreme su ovi susreti postali redovni i imaju mesto na televiziji B92 u programu „Debata“.

Nisam gledala onu cuvenu epizodu o hapsenju Mladića koja je uzburkala javnost i dovela do oslobodjenja mojih prepodneva petkom, odnosno do zavrsetka/ukidanja „Pescanika“, ali barem ove jucerasnje nisam propustila.

„Drugu Srbiju“ predstavljali su Nadezda Gaće i Zoran Ostojić i jos jednom su dokazali da su naslednici Djindjića u debati pobednici sta god da kazu. Bitno je kako to rade. Ljudi znaju gramatiku, smireni su, ne mase rukama bez potrebe, ne izgledaju kao alkoholicari za vreme detoxa. S druge strane im sedi na primjer takav Seselj/ Zoran Petrović – Piroćanac, znoji se u ovom sjajnom odelu, mase nekakvim papirima, stalno prica o nekim americkim i engleskim medjima kao „nismo mi prvaci novinarstva ali su oni jos gori“, nema ama bas nikakvih argumenata: ima samo duge bezvezne pripovetke da gledaoci zaspe i ne skapiraju na kraju sta je a sta nije rekao.

Nisam do kraja uverena da se Kosti Cavoskom i Ljiljanji Blulatović mora uskratiti pravo na velicanje svog idola. Uostalom i Natasa Kandić je neki ekstremitet za srpsko drustvo. A ko razume hoce da razume, a ko ne razume hoce da se znoji i mase rukama i nikakva istina mu u tome ne zasmeta.

Sad da se se svi prisetimo 1998, zar ne izgleda poznato?

http://www.youtube.com/watch?v=fny3QKBJuHw

Genocidni zakoni

Djokovićiama nije dozvoljeno da jahtom uplove u Hrvatsku, dizu buku danasnje novine sa navodno ozbijnom „Politikom“ na celu. Navodno su prekrsili neke zakone, tvrde „neprijatni policajci“ a ogorcen Srdjan Djoković każe da su sve to napravili „bez obzira na to sto su sve vreme znali o kome je rec“. Kao navodi „Politika“ nije to prvi put da se Hrvatska ovako bezobzirno ponasa prema srpskim gradjanima: prosle je godine Zeljku Mitroviću bila zaplenjena jahta jer je prema tvrdnjama hrvatskih carinika napravio dva prekrsaja.

Pa gledajte sad ovu genocidnu ustasku drzavu koja je prognala sve svoje miroljubive gradjane srpske nacionalnosti a sad ovima koji dolaze tamo na odmor otezava zivot. I to u ime cega? Zakona! Pa kakav je to zakon koji vazi za sve i za Djokovića i za Mitrovića i za Jovana iz Kragujevca. Pa nije to zakon nego volja da se spreci povratak Srba na svoja ognjista u Hrvatskoj! Tako lepa, tako blizu i tako bezobrazna!

Ajde Srbi, ajmo na Adu Ciganliju, nece nas Hrvati zajebavati da svi moraju postovati zakon!

"Nesto"

Idućih dana u Beograd u hotelu „Hajat“ će biti odrzano „nesto”.

Ima par teorija sta je to „nesto”. Neki kaze da je to samit drzava NATO pakta, neki da je to samit drzava kojma je Srbija samo domaćin, neki kaze da je organizator, neki da je to najaveci skup NATO u istoriji, neki pak znaju reći sve te stvari u jednoj recenici.

Evo nam primjera drzavne sekretarke Ministarstva odbrane Srbije Tanje Miscević koja za „Danas” kaze da „Srbija nije organizator već domaćin” da na kraju zakljuci da u Beogradu neće biti skupa NATO jer „Srbija ne może biti organizator NATO samita jer nije clanica tog saveza“. Znaci ja sad na kraju ne razumem da li to Srbija organizira taj event ili ga samo gosti?

Pokusavala sam nesto zakljuciti iz Politikinog objasnjenja sta je to „nesto“ ali nije nam sad „Politika“ na trafikama da nesto objasnjava. Mozemo samo procitati da je nazivanje skupa „NATO konferencijom pojednostavljeno“ .

Vec spomenuta Tanja Miscević kaze opet da je organizator samita Saveznicka komanda za transformaciju NATO. A Ministarstvo obrane obavjestava da „Strategijska vojna konferencija za partnere održaće se od 13. do 15. juna 2011. godine u Beogradu. Konferenciju organizuje Saveznička komanda za transformaciju, a na njoj učestvuju načelnici generalštabova i predstavnici zemalja članica NATO, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga, Istambulske inicijative za saradnju i kontakt država, kao i visoki vojni predstavnici EU i NATO”. Ako je sad ova komanda odgovorna za organizaciju raznih priredba nevazanih za NATO mozda bih ih zamolila da mi organiziraju svadbu?

Naravno celu sliku obogaćavaju protest-sajtovi kao uvek pune uverenja da se radi o velikoj zaveri protiv Srba i velikom ponizenju (za razliku od „vesele dobrososlice“ u vidu pevajuće dece, cveća, crvenih tepiha i raznoraznih spomenika i ulica priredjivanih redovno Rusima).

Celu ovu analizu morala sam napraviti iz jednostavnog profesionalnog razloga: moram izvestiti moje maticne novine iz „necega“ sta se dogadja u Beogradu. A sve medije i politicari kao da se dogovorli da me zbunje i da ne znam nista. Svaka cast na vrhnskoj sabotazi. Steta da vam u zadnje vreme ta sabotaza gotovo svakodnevna i da se ne tice samo stranih novinara ali i omiljenog naroda.

Za azerbejdzansku Srbiju

Zaista je neverovatna potreba srpskog predsednika da ulazi nekome u d***.

Juce, dok sam gledala otvaranje Tasmajdanskog  parka, nisam primetila jedan mali detalj: nije samo Milorad Pavić dobio spomenik, preko puta pisca nasao svoje mesto Hejdar Alijev, „nacionalni lider azerbejdzanskog naroda“.

Isto tako je neverovatna potreba srpskih novina da ulaze u d*** predsedniku.

„Danas“ je posvetio svoj tradicionalni ropski dodatak napretku Azerbejdzana a ni „Politika“ nije zaboravila izvestiti svoje citatelje o koristima koje će Srbija imati zahvaljajući novom savezu.

Ukratko ko je bio srpski novi idol: bivsi KGB-ovac, diktator, „otac naroda“, dozivotni predsednik koji je predao vlast svom sinu Ilhamu (novom Tadićevom drugaru) zaboravljajući da pita toliko voljeni narod da li to stvarno zeli, covek koji je postigao upis svoje drzave na sve moguće crne liste nevladinih organizacjia i Saveta Europe.

Nemam vise pitanja: sad su program Tadićeve vladavine i novinarski san o slobodi potpuno jasni.

Breaking news: Polozen temeljni kamen za svetlu budućnost Srbije!

Vratila sam se danas kući i ukljucila TV.

Evo nam predsednika Srbije Tadića i predsednika Azerbejdzana kako-se-on-već zove koji otvaraju Tasmajdanski park sa spomenikom Milorada Pavića. Sta je doveo Tadića do ovakve srpsko-azerbejdzanske ekstaze nisam bila u stanju da shvatim. Srbija je, kao, drugi Azerbejdzan: napredna, sa lepim glavinm gradom, problemima sa separatizmom protiv kojega se dve drzave bore zajedno u UN-u i, last but not least, sa reciju „kamen” (ili „cigla”, nema veze, radi se o nekom gradjevinskom materijalu) koja znaci isto na srpskom i azerskom. Bas lepo, zna se da su zajednicke reci temelj savremenej medjudrzavnej saradnji.

Znaci, evo nam svakodnevnog napornog rada predsednika Tadića da nadoknadi gubitak drzava-saveznika. Ne odlazi vise na nikakve skupove zbog prisutstva predednice Kosova ali koga sad boli briga za Obamu i samit drzava istocne Europe ili Berluskonija i 150-u godisnjicu ujedinjenja Italije (mada je mozda u ovom slucaju bilo predsedniku malo zao ostati kuci: zna se da Berluskoni pravi lepe komplimente) kad imamo ovakvog kesa u rukavu!

„Glupo vam sad u Europi, a?!“, cinilo se da je poruka ove svecanosti.

Pa da, dogodi se ponekad da srpska televizija emitira bez najave najnovije epizode „Monti Pajtona“ u novom sastavu: Boris Tadić, Dragan Djilas and company. U pogledu apsurda prevazisli su orginal.