Debata
Ima na internetu snimku debate izmedju Zorana Djindjića i Vojislava Seselja iz 1998 godine.
Setim se je svaki put kad se sreće „prva“ i „druga“ Srbija. U zadnje vreme su ovi susreti postali redovni i imaju mesto na televiziji B92 u programu „Debata“.
Nisam gledala onu cuvenu epizodu o hapsenju Mladića koja je uzburkala javnost i dovela do oslobodjenja mojih prepodneva petkom, odnosno do zavrsetka/ukidanja „Pescanika“, ali barem ove jucerasnje nisam propustila.
„Drugu Srbiju“ predstavljali su Nadezda Gaće i Zoran Ostojić i jos jednom su dokazali da su naslednici Djindjića u debati pobednici sta god da kazu. Bitno je kako to rade. Ljudi znaju gramatiku, smireni su, ne mase rukama bez potrebe, ne izgledaju kao alkoholicari za vreme detoxa. S druge strane im sedi na primjer takav Seselj/ Zoran Petrović – Piroćanac, znoji se u ovom sjajnom odelu, mase nekakvim papirima, stalno prica o nekim americkim i engleskim medjima kao „nismo mi prvaci novinarstva ali su oni jos gori“, nema ama bas nikakvih argumenata: ima samo duge bezvezne pripovetke da gledaoci zaspe i ne skapiraju na kraju sta je a sta nije rekao.
Nisam do kraja uverena da se Kosti Cavoskom i Ljiljanji Blulatović mora uskratiti pravo na velicanje svog idola. Uostalom i Natasa Kandić je neki ekstremitet za srpsko drustvo. A ko razume hoce da razume, a ko ne razume hoce da se znoji i mase rukama i nikakva istina mu u tome ne zasmeta.
Sad da se se svi prisetimo 1998, zar ne izgleda poznato?
